foto Air Serbia

U saopštenju se navodi da se na aerodromu Šarl de Gol mogu očekivati kašnjenja pri odlasku i dolasku, usled pojačanih mera granične kontrole, koje sprovode francuske vlasti.

Bezbednost putnika, posade i aviona za Er Srbiju je najveći prioritet i kompanija će nastaviti da pažljivo prati situaciju u Francuskoj, navodi se u saopštenju.

U saopštenju se objašnjava da su te dokumente novinari KRIK danas preuzeli iz bugarskog Trgovinskog registra sa zvaničnim pečatom i potpisom službenika registra, kao potvrdom njihove validnosti.

Povodom navoda o kupovini 24 stana na bugarskom primorju, Mali je na konferenciji za novinare u sredu potvrdio je da je bio direktor ofšor firmi koje su kupovale stanove 2011. i 2012. godine, ali da sa tim firmama od tada nema nikakve veze.

Mali je podsetio da je gradski funkcioner postao u novembru 2013. godine, dok je rešenje iz februara 2015. koje je KRIK objavio nazvao falsifikatom.

U saopštenju KRIK, međutim, navodi da overena dokumenta, koja je danas dobio zahvaljujući portalu Bivol.bg, pokazuju suprotno.

Kako se ističe, KRIK je iz bugarskog registra danas uzeo overenu dokumentaciju za firmu "Brigham Holding & Finance Inc." sa britanskih Devičanskih ostrva koja pokazuje da se Mali još zvanično vodi kao direktor te kompanije.

Tu je i rešenje iz 2014. koje je potpisao kao direktor te ofšor firme, stoji u saopštenju KRIK.

Redakcija je objavila i video koji pokazuje da se jednostavnom pretragom sajta zvaničnog Bugarskog poslovnog registra može naći rešenje iz februara 2015. za koje Mali tvrdi da je falsifikat.

Dalje, Mreža za istraživanje kriminala i korupcije navodi da je Mali na konferenciji za novinare pokazao novinarima nekoliko dokumenata, ali da ona ne osporavaju istinitost priče KRIK.

Dokumenta koja je Mali dao novinarima nisu overena, a rešenje iz marta 2015. koje, kako on tvrdi, postoji u bugarskom registru, kako se napominje u saopštenju, novinari KRIK nisu pronašli uvidom u kompletnu dokumentaciju koja se odnosi na te kompanije.

Taj dokument, navodno, govori da je direktorka i vlasnica ofšor firmi advokatica Ana Ivanova Panajotova, dodaje se u saopštenju, ali se navodi da je Mali njoj još 2012. dao punomoćje, što pokazuju zvanična dokumenta koja je analizirao KRIK.

Prema stavu KRIK, nejasno je kako se sada ta advokatica pojavljuje kao vlasnica ofšor kompanija koje poseduju stanove.

Sva dokumenta dostupna su na sajtu www.krik.rs.

U saopštenju NUNS upozorava REM da se u članu 47 Zakona o elektronskim medijima jasno kaže da je pružalac medijske usluge, u skladu sa svojom programskom koncepcijom “dužan da poštuje zabranu političkog oglašavanja van predizborne kampanje”.

Zakon o oglašavanju definiše oglašavanje kao “obaveštavanje preko oglasnog sredstva kojim se preporučuje oglašivač, njegova aktivnost, proizvod, usluga ili druga preporuka sa ciljem da je primalac kome je upućena prihvati ili koristi”.

Sasvim je jasno, po oceni NUNS, da REM nije postupio u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima i stvorio osnov za sumnju da su članovi regulatornog tela zloupotrebili ovlašćenja kojima raspolažu.

U saopštenju Udruženje napominje da je veoma zabrinuto zbog ovakvog ponašanja REM i postavlja pitanje da li današnja odluka znači da je ubuduće dozoljeno emiterima da bez ikakvih sankcija prenose stranačke skupove.

Tasovac je na konferenciji za novinare rekao da se izvinjava javnosti i da prihvata "komandnu odgovornost" zato što MSU nije otvoren danas, kako je bilo najavljeno.

"Izvinjavam se javnosti za tuđe nezakonito poslovanje i to je moja obaveza kao ministra kulture i informisanja", rekao je Tasovac i dodao da je od svakog roka važnije da se obnova Muzeja obavi po zakonu i da novac poreskih obveznika ne završi u privatnim džepovima.

Tasovac je naveo da nadležni organi rade svoj posao i da menadžment MSU priprema raspisivanje novog tendera.

"Verujte mi da ne postoji osoba koja više čeka trenutak da Beograđani i ne samo oni mogu da vide jednu od najznačajnijih kolekcija slikarstva sa teritorije čitave bivše Jugoslavije", naglasio je Tasovac.

On je rekao i da je svestan da je postavljanjem sata, radi određivanja roka za završetak radova, založio svoj autoritet i autoritet ministarstva na čijem je čelu.

Tasovac je, međutim, ukazao da bi u očima javnosti bio mnogo više odgovoran da je Muzej otvoren "na kriminalan način", nego što je to sprečio, po cenu da se Muzej otvori nekoliko meseci kasnije.

Velika je šteta i što niko u prethodnih 12 ili osam godina nije imao hrabrosti da stavi satove, ocenio je Tasovac, jer bi se onda videlo koliko nam otkucavaju satovi, ne samo po ovom pitanju, nego i po svim drugim pitanjima u društvu.

Na B92 sam radila 18 godina. Počela sam na radiju, prošla sve, od anketa na ulici, priloga, uređivanja Dnevnika, sve je išlo postepeno, a od 2004. sam radila Insajder na televiziji, podsetila je Stanković.

Insajder je za to vreme postao nešto više od emisije, rekla je Stanković, pa smo odlučili da ga proširimo i na međunarodnom i regionalnom nivou i da pravimo naš intrnet portal, privatnu produkciju i istovremeno nastavimo saradnju sa B92.

Na opasku da će "malo ko u to poverovati, naročito posle ukidanja Utiska nedelje", Stanković je uzvratila rečima "pa neka ne veruju", jer joj je "dosta stalnog pravdanja".

"Nama nikada niko sa B92 nije rekao da ne možemo da radimo, niti je postojao bilo kakav problem oko bilo koje teme kojom smo se bavili", objasnila je Stanković.

"Možda ja ne radim dovoljno na svom marketingu", naglasila je Stanković, "možda bi sad trebalo da izađem i kažem kako su mene cenzurisali i izbacili, da me ukinuo Vučić i da tako budem žrtva, ali ja ne mogu da kažem nešto što nije tačno".

Upitana o reakciji vlasnika kada je odlazila, Stanković je odgovorila da nije to bilo preko noći, niti je ona samo rekla da hoće da ode, a oni rekli "važi".

Iznenadila me je njihova reakcija, jer su oni rekli da je njima Insajder jako važan da žele da ostanemo, da ćemo dobiti više prostora na programu, istakla je Stanković.

Iskreno, očekivala sam da će jedva čekati da nas se reše, ali nije bilo tako, rekla je Stanković, pokušavali su da nam izađu u susret, da nas zadrže, a mi, s druge strane, mislimo da se ništa neće izgubiti.

Ovakve emisije se svuda u svetu rade u privatnoj produkciji, a dogovor je da će oni dalje imati Insajder ako žele, a mi ćemo ga raditi sami, rekla je Stanković.

Naš plan je i internet portal. Ništa se u suštini ne menja, precizirala je Stanković, osim što nam je izazov da probamo posle svega što smo uradili i dobili razne nagrade, da sami uradimo nešto što već godinama tvrdimo da se izgubilo u Srbiji, a to je nezavisno i odgovorno novinarstvo.

"Surovo bi, i ekonomski i demokratski, postradala cela Srbija. Žrtva haosa, beznađa i propadanja i države i naroda bili bi, takođe, i Srbi sa Kosova", napisao je Drašković u autorskom tekstu za Danas u tekstu pod naslovom "Kazati Srbiji istinu".

Podsećajući na reči srpskog patrijarha da je "Srbija bez Kosova je trup bez glave", Drašković piše da to znači "da je Srbija mrtva, da je nema, već 15 godina".

On je naveo i to da, ako će, na referendumu ili vanrednim izborima, građani Srbije odlučivati između "odbrane Kosova" i članstva u EU, obaveza je i Vlade i Crkve i Skupštine i SANU i svih medija, da narodu saopšte punu istinu o tome šta se to "brani" i kakve će, neizbežno, biti posledice opredeljenja za "odbranu Kosova".

Kumanovskim sporazumom i Rezolucijom 1244 SB UN (juni 1999.), država Srbija je proterana sa teritorije tadašnje AP Kosova i Metohije. Uspostavljena je prelazna i privremena uprava (protektorat) UN i trasiran etapni put ka nezavisnosti, što se i desilo 2008. godine, podsetio je Drašković i dodao da je Međunarodni sud pravde u Hagu presudio je da proglašenje nezavisnosti Kosova nije protivno ni međunarodnom pravu ni Rezoluciji 1244 SB UN.

"Velika je i silna država Kina, koja nam, uz Rusiju, u SB UN, 'čuva' Kosovo u Srbiji. Za ozbiljno promišljanje je i da li je, baš, prijateljski kada vas neko podstiče da branite ono što nemate, uz rizik golemi da postrada i ono što imate?", zapitao je Drašković.

On je naveo da je nezavisnost Kosova do sada priznala ubedljiva većina članica UN i 23, od 28, članica EU, a da pasoše države Kosovo priznaje 175 od 193 članice UN.

Prema njegovim rečima, srpske crkve, manastire i duhovnu srpsku baštinu na Kosovu, kao i bezbednost Srba, može štititi samo tamošnja policija, mešovita albansko-srpska policija, a EU je vrhovni garant zaštite.

Nadam se da neću biti nateran na takav potez. Borim se da promovišem jednu novu politiku i ideologiju, da napravimo snažan zaokret u tom smislu, da stvorimo politiku koja ide u korak s vremenom i to radim u institucijama DS već više od godinu dana, rekao je Stefanović novinarima u Skupštini Srbije.

On je ocenio da to ne mogu da shvate ljudi koji imaju jednoumlje u svojim strankama, kao i oni iz DS koji se s pravom plaše za svoje položaje.

To su ljudi koje pregazilo vreme ili porazi i nisu u stanju da sprovedu ni ovakav program kakav sada imamo, a kamoli neki novi, rekao je Stefanović.

Stefanović je istakao da nema nikakve svađe, rascepa i sukoba u stranci i dodao da samo pokušava da promoviše svoj program, što će raditi sve dok to bude moguće.

On je naveo da ogroman broj članova DS podržava njegov program i istakao da ga podržava i veliki broj građana, jer je on pisan kao posledica njihove muke i njihovih potreba.

Prema rečima Stefanovića, program je proistekao iz kontakata sa građanima koji su ukazivali na svoje probleme, pa su zajedno došli do predloga rešenja kako bi oni mogli da se reše.

Naš zadatak je da pod hitno smenimo ovu lošu vlast i da to učinimo, pre svega, tako što ćemo ponuditi novu, bolju i drugačiju politike od one koju sprovodi ova vlast. Da bismo to postigli, opozicija mora da razgovara o tome, a ne da li je neki lider bolji i lepši, rekao je Stefanović.

Antić je, na vanrednoj konferenciji za novinare, istakao da je za Vladu projekat izgradnje elektrana na vetar vrlo bitan, zbog obaveza prema međunarodnim institucijama i preuzete obaveze da se poveća procenat struje dobijene iz obnovljivih izvora.

On je rekao da nije mogao da postoji nikakav uticaj Elektromreža Srbije i direktor atog javnog preduzeća Nikola Petrovića na investitora, jer postoje jasne procedure koje niko nije mogao da zaobiđe, a "zakonski okvir je vrlo jasan i izričit kada su u pitanju objekti iz obnovljivih izvora".

"Infostan"se izvinjava svim sugrađanima, korisinicima usluga, zbog mogućeg nesporazuma nastalog u ponudi nove usluge. '"Infostan'"je uz novu objedinjenu uplatnicu dostavio i mogućnost potpuno dobrovoljnog osiguranja imovine i stana.

U pitanju je neobavezujuća ponuda Đenerali osiguranja Srbija da osiguraju svoje domaćinstvo i stvari u njemu za 200 dinara mesečno. Prijava za osiguranje vrši se plaćanjem računa "Infostana" na kome se nalazi stavka "osiguranje domaćinstva", čime se u tekućem mesecu ugovara osiguranje za naredni mesec, saopštio je Beoinfo.

Ukoliko korisnik usluga Infostana ne želi ovu vrstu osiguranja stana i imovine dovoljno je da ukupan iznos objedinjene usluge naznačene na uplatnici umanji za 200 dinara. Na taj način neće biti aktivirana polisa osiguranja.

Građani koji uplate pun iznos naznačen na uplatnici, a ne žele ovu vrstu usluge mogu da se obrate Infostanu posle čega će im naredni račun biti umanjen za taj iznos.

Procedura odjave osiguranja je omogućena na više načina, pozivom besplatnog broja 0800-222-579, slanjem SMS poruke na broj 064-811-22-22, slanjem mejla ili dopisa, lično u prostorijama Đenerali osiguranja i Infostana, ali i neplaćanjem premije osiguranja (umanjivanjem iznosa na uplatnici za iznos premije osiguranja), čime se smatra da korisnik ne želi da se osigura.

Jednom plaćeno osiguranje ne stvara obavezu plaćanja ubuduće, jer se osiguranje ugovara iz meseca u mesec.

Prethodno je ranije danas Demokratska stranka Srbije (DSS) optužila je gradsku vlast u Beogradu da je preko Infostana organizovala pljačku građana, dostavljajući račune za septembar uvećane za iznos osiguranja stana kod kompanije Generali osiguranje, i zatražila je reakciju tužilaštva.

Računi Infostana, kojima se vrši objedinjena naplata isključivo komunalnih usluga, a sadrži i iznos osiguranja stana bez saglasnosti građana, predstavljaju drsko otimanje novca prevarom, ukazuje DSS u saopštenju.

Ta partija zato zahteva hitnu intervenciju javnog tužilaštva, po službenoj dužnosti, kao i Agencije za borbu protiv korupcije.

Kako se ističe, Infostan ni na koji način nije svojim dopisom obavestio korisnike o tome da plaćanje računa u celosti predstavljati zaključivanje ugovora sa Generali osiguranjem.

Ogromna većina građana će povećanje isnosa računa tumačiti kao posledicu povećanja cena komunalnih usluga, koje se računima naplaćuju. Građani koji komunalne usluge plaćaju trajnim nalogom će tu "uslugu" platiti, a da ne znaju da ona postoji, ukazuje DSS.

U pitanju je, konstatuje DSS, prevara i pljačka u režiji Srpske napredne stranke, a Generali osiguranju kao privatnoj kompaniji mesečno donosi oko 60 miliona dinara mesečno na teret građana.

Prema oceni DSS, realizacija posla predstavlja kriminal kome je sve građane izložio gradonačelnik Beograda Siniša Mali, "bez čijeg znanja ova pljačka ne bi mogla da se organizuje".

Pajtić je na konferenciji za medije rekao da je spreman da ide na poligraf, i to zajedno sa premijerom Aleksandrom Vučićem, ali kako je istakao, ne na poligraf ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića.

On je dodao da su sva dokumenta, koja je podelio novinarima, zvanični akti državnig organa, i to ministarstava energetike i finasija, pokrajinskih institucija, JP Elektromreža Srbije i američke kompanije Kontinental vind partners.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da nije čuo nijedan jedini dokaz da je predsednik DS Bojan Pajtić prisluškivan i da smatra da su u toj partiji sami napravili aferu i lažno optužili američkog ambadadora Majkla Kirbija da je rekao nešto što nije rekao.

Vučić je rekao da sada zna da je i on prisluškivan dok nije bio na vlasti i da se to radilo tako što su, na primer, prisluškivali određene ljude pod izgovorom borbe protiv ekstremizma, pa onda i njega, kad dođe u kontakt sa njima.

On je kao primer naveo svoje razgovore sa funkcionerom Srpske napredne stranke Vladimirom Đukanovićem.

Srpska napredna stranka saopštila je danas da su najavljivani dokazi Bojana Pajtića o tome da je prisluškivan potvrdili ono što sada svi znaju - da je prisluškivan Aleksandar Vučić, a ne on.

Zašto je onda to bitno? Čini mi se da ministar nije u potpunosti siguran u ono što govori u javnosti. Verujem svom izvoru i verujem u ono što mi je rekao, rekao je Redžepović.

Smatram da bi bilo sasvim besmisleno da idem na poligraf pošto nisam kriminalac, iako ministar tako pokušava da me predstavi, rekao je on.

Osnovni razlog zašto sam odbio poligraf jeste taj što bi jedini cilj tog ispitivanja bio da otkrijem izvor informacija, rekao je Redžepović.

Redžepović je rekao da je jedini cilj policije da im kažem od koga je dobio transkript, a da to od njega "nikada neće saznati, jer je moja profesionalna i moralna obaveza da to nikada ne otkrijem".

Redžepović i naglasio da nije prijatelj sa liderom DS Bojanom Pajtićem, niti partner, niti zaposlenik kako to tvrdi Stefanović.

Na većinu pitanja Redžepović je odgovarao pozivajući se na zakon o informisanju, rekao je Stefanović novinarima na Kriminalističko-policijskoj akademiji i istakao da za sada nema nijednog dokaza da je bilo ikakvog prisluškivanja Pajtića.

On je naveo da će istraga pokazati da li se to dogodilo.

Kako prenosi pojedini mediji, on je odbio poligrasko ispitivanje.

Unija je sporo reagovala u slučaju rata u Siriji i nije uspela da shvati da će uslediti talas izbeglica ukoliko se rat nastavi godinama, rekao je Toje na otvaranju Beogradskog bezbednosnog foruma.

On je ukazao da je spoljna politika EU u Ukrajini pokrenula kaskadu događaja koje su rezutirale ruskom aneksijom Krima, separatizmom, konfliktima na granici EU.

Ukrajini nije ponuđeno članstvo u EU, niti će to biti slučaj u bliskoj budućnosti, ocenio je Toje na panelu koji se tiče spoljne politike EU.

Toje je pohvalio ulogu visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini za odličan posao u dijalogu Srbije i Kosova.

Ruzbeh Bejker, sa Sari Univerziteta, naveo je primere Makedonije i Moldavije, kao država koje su u procesu proširenja, odnosno sporazuma o partnerstvu sa EU.

Institucije države su kompromitovane, smatra Bejker i ističe da pitanje za EU nije kako ih izgraditi, već premostiti.

On je naveo primer Kalifornije, u kojoj građanin može da lobira političkog predstavnika za svoju inicijativu, ali može i da prikupi potpise pet odsto registrovanih birača i izazove glasanje, odnosno osam odsto potpisa registrovanih birača za amandmane na ustav.

Monika Sus, sa Herti škole dobre uprave iz Nemačke, istakla je da su nedavne krize oko Ukrajine, Sirije, Islamske države pokazale da pojedine države ne mogu same da se izbore sa tim, već da moraju da imaju zajednički stav prema takvim izazovima.

Nemačka podržava spoljnu sluzzbu EU i to vidi kao kanal da utiče na jačanje nemačke spoljne politike i interesa, dok Poljska koristi spoljnu sluzzbu da ojacca svoju diplomatiju, jer je nedovoljna zastupljenost njihovih diplomata u visokim krugovima Unije, rekla je Sus.

Ana Isabel Ksavijer, sa Univeziteta NOVA iz Portugalije, ocenila je da je poželjno da se države članice EU uključe u izradu strateškog dokumenta o spoljnoj i bezbednosnoj politici koju je Mogerini najavila za jun 2016. godine.

Mirković je umro u subotu, 26. septembra, biće sahranjen 1. oktobra u 12:30 časova na Novom groblju u Beogradu, a o njegovoj smrti saznalo se preko čitulje porodice objavljene u današnjoj štampi.

Mirković je rođen 27. oktobra 1927. godine u Valjevu, učesnik Narodnooslobodilačkog rata bio je od 1941. godine, a do imenovanja za načelnika Generalštaba, što je funkcija koju je obavljao od 15. septembra 1987. do 27. septembra 1989. godine, obavljao je brojne funkcije u tadašnjoj vojsci.

Bio je, pored ostalog, komandant 63. Padobranskog bataljona, koji je posle prerastao u brigadu, načelnik štaba armije i komandant Treće armije.

Zamenik načelnika Generalštaba JNA bio je od septembra 1985. do septembra 1987. godine, a potom načelnik.

Posle uvođenja višepartijskog sistema, Mirković je bio jedan od čelnih ljudi nekadašnje organizacije Saveza komunista Jugoslavije u JNA, koja je 1991. preimenovana u Savez komunista-Pokret za jugoslaviju.

Posle spajanja te partije sa Jugoslovenskom levicom (JUL), Mirković je napustio organizaciju i bio jedan od oštrih kritičara vlasti Slobodana Miloševića.

On je 1997. godine osnovao je političku grupu građana "Centar Tito", čiji je je bio predsednik, a kasnije počasni predsednik.

Kasnije je bio predsednik, a potom i počasni predsednik političkog udruženja Komunisti Jugoslavije u Srbiji.

Poznat je bio po tome što je na balkonu njegovog stana, u zgradi u kojoj je živeo, stalno bila postavljena zastava nekadašnje SFRJ.

Tamne trake ili čudne pruge koje se mogu videti na delovimam površine ove planete zapravo su tragovi tekuće vode, saopštili su u NASA.

Kako prenose agencije, voda na Marsu teče tokom letnih meseci kroz kanjone i kratere, a to povećava mogućnosti da na toj planeti ima i nekih oblika života.

Kada u jesen temperatura na površini planete opada, voda presušuje.

Srbija ulaže kontinuirane napore za razvoj dobrosusedskih odnosa u svom neposrednom regionu i smatra da proces pomirenja i saradnje nema alternative, poručio je Nikolić.

On je pdosetio da je Srbija aktivno učestvovala u formulisanju globalne Agende održivog razvoja.

Srbija kao zemlja srednjeg dohotka, u tranziciji, bez izlaza na more, još pod teretom brige zbog velikog broja izbeglica i raseljenih lica posle konflikata u našem regionu, deli sudbinu mnogih zemalja koje su suočene sa sličnim razvojnim problemima, ukazao je Nikolić.

Nekontrolisani dramatični priliv migranata, koji u desetinama hiljada, uz dugo čekanje na granicama Evropske unije (EU), prolaze kroz Srbiju u potrazi za boljim životom i utočištem, predstavlja poseban izazov našeg vremena i nameće potrebu zajedničkog rada ka njegovom rešenju, istakao je Nikolić.

Od izbijanja svetske finansijske krize, kao i mnoge druge zemlje, zahvaćeni smo spiralom recesije. U saradnji i uz podršku MMF, učinili smo ozbiljne napore u pravcu fiskalne konsolidacije, naglasio je Nikolić.

Uspeli smo, uz ozbiljna odricanja stanovništva, da smanjimo fiskalni deficit sa sedam na oko tri odsto u ovoj godini,n precizirao je Nikolić, koji očekuje pozitivan rast društvenog bruto proizvoda već od ove godine.

Kao kandidat za pristupanje EU, dodao je Nikolić, prilagođavamo pravni sistem tekovinama pravnog sistema EU i činimo ozbiljne korake na planu ekonomskih reformi, izgradnji infrastrukture, razvoju proizvodnje održive energije i rešavanju nagomilanih problema u sferi zaštite životne sredine.

Naša generacija ima istorijsku šansu da usmeri našu civilizaciju u pravcu održivog razvoja, prosperiteta i mira. Ta prilika uveren sam, neće biti propuštena, zaključio je Nikolić.

Debata traje od 28. septembra do 3. oktobra, kao i 5. i 6. oktobra.

Dačić će učestvovati na brojnim pratećim skupovima na visokom nivou koji se održavaju u UN tokom generalne debate, kako bi predstavio stavove Srbije o ključnim pitanjima za naš nacionalni interes, najavljeno je iz ministarstva spoljnih poslova.

Učešće na generalnoj debati biće prilika i za realizaciju bilateralnih susreta Dačića sa brojnim ministrima spoljnih poslova država članica UN

Njihov najvažniji zadatak je uspostavljanje mira i bezbednosti duž linije razgraničenja, takozvane "plave linije".

Prema rečima komandanta Nacionalnog kontingenta Vojske Srbije u multinacionalnoj operaciji u Libanu majora Vladana Parezanovića, to je najbrojniji kontingent Vojske Srbije kada je reč o multinacionalnim operacijama.

"Razmešteni smo na ukupno četiri lokacije, po dve u sektoru 'Istok' i sektoru 'Zapad'. U sektoru 'Istok' nalazimo se u bazi UN 72 gde imamo štabne oficire u Komandi multinacionalne baze, štabne oficire i podoficire u sastavu španskog bataljona, element nacionalne podrške, pešadijski vod i vod za podršku. Takođe, rasporđeni smo i u bazi UN 9 -66 gde imamo pešadijsku četu. U sektoru 'Zapad', u mestu Nakura, imamo štabne oficire u Komandi misije i u bazi UN 1-26 u kojoj imamo vod za zaštitu snaga", rekao je major Parezanović, i istakao da je dosadašnja saradnja sa ostalim kontingentima na veoma visokom nivou.

Plave šlemove u okviru misije UNIFIL nosi oko 15 hiljada mirovnjaka iz 38 nacija, a reč je o jednoj od najstarijih i najbrojnijih misija UN.

Multinacionalna operacija UN u Republici Liban (UNIFIL) uspostavljena je Rezolucijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija broj 425 i 426 od 19. marta 1978. godine.

Pripadnici Vojske Srbije počeli su učešće u UNIFIL-u 21. decembra 2010. godine, u okviru španskog kontingenta, sa četiri štabna oficira u komandi sektora "Istok" i jednim štabnim oficirom u komandi španskog bataljona.

Od 25. novembra 2012. godine, osim angažovanih štabnih oficira, dodatno je angažovan jedan štabni oficir, 36 pripadnika pešadijskog voda i pet članova elementa nacionalne podrške (ENP).

foto ilustracija Ustavni sud je otvoreno podržao mere Vlade Srbije i upustio se u političke ocene, zanemarujući svoju osnovnu ulogu i umesto zaštite ustavnog poretka, stavio se u zaštitu Aleksandra Vučića, ocenjuje SRS.

Ocena Ustavnog suda da je osporavani zakon očuvao održivost penzijskog sistema i obezbedio redovne isplate penzija je politički, a ne pravni stav, jer nije obaveza Ustavnog suda, već Vlade Srbije da obezbeđuje isplatu penzija, navodi se u saopštenje.

Tačno je da iz Ustava ne proizlazi garancija penzijskog davanja u određenom iznosu, ali je način obračuna tog iznosa regulisan Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, a osporavanim zakonom su smanjene penzije mimo zakonom utvrđene metodologije.

Država može da duguje, ali ne i da smanjuje penzije, a vlada je obavezna da o tome obavesti javnost i da utvrdi rok i način do kada će i na koji način vratiti dug penzionerima. smatra SRS.

Tvrdnja Ustavnog suda da je osporavani zakon privremenog karaktera i da zato nije protivustavan bila bi sramota i za svakog pravnika pripravnika, a kamoli za sudije Ustavnog suda, koji imaju najmanje 15 godina iskustva u pravnoj struci, ukazuje se u saopštenju.

Usvajanjem takve odluke Ustavni sud je pokazao da nije ni samostalan, ni nezavisan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost, zbog čega SRS zahteva od Skupštine Srbije da donese odluku o prestanku dužnosti sudija Ustavnog suda, navodi se u saopštenju.