Uživo
13. 01. 2015
SLOBODA MEDIJA-KLJUČNA
Nijedna zemlja ne može postati deo Evropske unije (EU), ukoliko nije u stanju da garantuje slobodu izražavanja kao osnovno ljudsko pravo, podseća se u tekstu objavljenom na sajtu Delegacije EU u Srbiji i dodaje da je obezbeđivanje slobode izražavanja i medija, jedan od najvećih izazova sa kojim se suočavaju zemlje proširenja.
Političko uplitanje u medije, ekonomski problemi, poput medijske koncentracije, različiti vidovi zlostavljanja, uključujući nasilje nad novinarima, kako se napominje, ostaju aktuelne teme u društvima na Zapadnom Balkanu i u Turskoj.
Unapređenje situacije, kako se navodi, bez sumnje nadilazi prosto transponovanje pravila EU, "ono zahteva kulturnu i promenu ponašanja u sferi politike, pravosuđa i medija".
Delegacija podseća da EU ovaj proces podržava pružanjem pravne pomoći i smernica za izradu medijskih propisa, pomnim praćenjem politika u ovoj oblasti u zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima i pružanjem finansijske pomoći kroz programe u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć.
Objašnjava se da se novčani grantovi EU sa ciljem podrške slobodi izražavanja dodeljuju nezavisnim i nevladinim organizacijama širom regiona na bazi konkursa i u skladu sa strogim pravilima procedure, a korisnici pomoći imaju apsolutnu uređivačku nezavisnost i jedini su odgovorni za sadržaj objavljenog materijala.
"Evropska unija od vlasti očekuje da obezbede okruženje koje će pogodovati slobodi izražavanja i medija. Kritika medija je od presudnog značaja za ostvarivanje realne odgovornosti izabranih vlada. Vlade bi, s druge strane, trebalo da spremno dočekaju kritiku i da je istraže na transparentan način", ističe se u saopštenju.
U skladu sa ovakvim pristupom i strategijom proširenja, Delegacija EU u Srbiji je, kako se podseća, objavila konkurs za dostavljanje ponuda u okviru projekta Jačanje medijske slobode u okviru programa IPA 2012.
Među izabranim korisnicima su dva dnevna lista, dva nedeljnika, dva javna medijska servisa, tri lokalne radio stanice, jedna agencija, dva medijska udruženja, odnosno mreže, i sedam nezavisnih produkcijskih kuća.
Autori detaljnih predloga projekata su njihovi vlasnici i EU ni na koji način ne utiče na njihovu uređivačku politiku, objašnjava se u tekstu.
Jedan od 19 korisnika je i Balkanska istraživačka regionalna mreža (BIRN).
Važno je napomenuti da stavovi izraženi u bilo kojoj medijskoj produkciji koju finansira EU, ne odražavaju stavove EU ili njene Delegacije, ističe se u saopštenju.
Nema komentara.