foto Aleksandar Levajković FoNet

Enigmu predstavlja i podatak zašto je u Srbiji svega sedam menadžera, koje zakon definiše kao "organizatore poslova u sudu", kada ukupno ima 155 sudova (osnovnih, prekršajnih, viših, privrednih i apelacionih).

Zakon o uređenju sudova predviđa da "menadžere" ima "sud republičkog ranga, apelacioni i sud sa 30 i više sudija".

Menadžere imaju beogradski Prvi osnovni, Viši, Prekršajni apelacioni i Prekršajni sud, novosadski Osnovni i Apelacioni, kao i Privredni sud u Nišu.

Gotovo da niko iz sudova koji imaju menadžere nije želeo da za Politiku govori o njihovoj poziciji i konkretnim zaduženjima, a bezuspešan je ostao i pokušaj da se stupi u kontakt sa njima.

Na sajtu Prvog osnovnog suda u Beogradu navodi se da je menadžer odgovoran za pripremu predloga budžeta, njegovo praćenje i izvršenje, da upravlja sredstvima iz donacija, priprema nacrt finansijskog plana, stara se o nabavci osnovnih sredstava, sitnog materijala i potrošnih sradstava.

On daje i predloge ocena zaposlenih koji su mu neposredno podređeni, predlaže nagrađivanje i napredovanje, analizira statističke podatke i izveštaje o radu suda, nadgleda i kontroliše rad računovodstva, pisarnice, računarskog sektora, voznog parka.

Kada se sagledaju sve obaveze i dužnosti jednog sudskog menadžera, da se zaključiti da on mora da bude "vunderkind" i da se poprilično razume u pravo, ekonomiju, računare, automobile, sektor obezbeđenja, konstatuje Politika.

Da je pravac kretanja Srbije pravim putem smatra 48 odsto ispitanika, dok njih 39 odsto misli da je pogrešan.

Istraživanje, sprovedeno od 25. septembra do 4. oktobra u 67 opština u Srbiji, pokazalo je da 67 odsto ispitanika ima pozitivno mišljenje o Rusiji, 43 odsto o Nemačkoj, 33 odsto o EU, 18 odsto o SAD, a samo sedam odsto o NATO.

Negativno mišljenje o Rusiji ima 10 odsto ispitanika, o Nemačkoj 25 odsto, EU 36 odsto, SAD 51 odsto, a o NATO čak 77 odsto.

Kao najvažniji problem najviše ispitanika, njih 45 odsto, vidi nezaposlenost, devet odsto misli da je to nizak standard, osam odsto ekonomija, po pet odsto smatra da su to korupcija i azilanti, a isto toliko okrivljuje bedu i opšte siromaštvo.

Male penzije kao najveći problem vidi tri odsto ispitanika, po dva odsto smatra da su to unutrašnja politika i spoljni pritisci, a isto toliko misli da je razlog propast privrede.

"Sertić je pravilno uradio po svojoj savesti, ali je s pravnog stanovišta postupak, nažalost, bio pogrešan. Pokrenuli smo prijavu, ali pokrećemo i dijalog o izmenama i dopunama zakona tako da ne dolazi više do ovakvih dilema", objasnila je Udovički u intervjuu za list Danas.

Komentarišući tvrdnje Sertića da je ugovor o Železari državna tajna, ona je ukazala da Poverenik ima pravo da vidi čak i državnu tajnu.

"Dokumenta se pokazuju povereniku da bi odlučio da li je informacija od javnog značaja ili nije, ali to ne znači da će tu informaciju i da učini javnom. Zahtev poverenika ne sme da se ignoriše, ali uprava skoro deceniju nije imala obuke o tome šta je pravilno postupanje", rekla je Udovički.

Država, upozorila je ona, nema ni razrađen mehanizam kako tačno da se zaštiti poslovna "formula" zbog koje je investitor dobio posao, a od neprocenjive je važnosti za zemlju da investitori znaju da su njihove poslovne tajne sigurne, da bi investicije nastavile da pristižu u Srbiju.

Udovički je ocenila da je Zakon o pristupu informacijama doneo revoluciju u shvatanju odnosa država i građana, jer "zahvaljujući njemu i snažnoj instituciji poverenika građani više ne shvataju državu kao citadelu koja sve zna i koju ne smeju ništa da pitaju".

Pri tome je irelevantno je da li izjava u funkciji ponovnem homogenizacija nacije na kosovskom pitanju uoči novih izbora, ili pak nagoveštava razdor u vladajućoj partiji.

Pokušaj stvaranja konsenzusa na lažnim tvrdnjama da je Evropska unija (EU) nedavno u Brislu postavila nove uslove Srbiji, tražeći od nje da prizna Kosovo, su opasan falsifikat i zamajavanje srbijanske javnosti. Ti uslovi dogovoreni su prvim Briselskim sporazumom još pre više od dve godine, navedeno je u saopštenju.

Šta proizlazi iz Nikolićeve izjava? Da je on, kao predsednik Republike i vrhovni komandant oružanih snaga spreman da upotrebi silu protiv onih koji bi bili spremni da priznaju nezavisnost Kosova. Činjenica da je u ovom slučaju reč o ubedljivoj manjini, posve je nevažna.

Ono što je važno jeste da je oponentima zvanične politike izrečena pretnja upotrebom oružane sile i da je sila uvedena u politički prostor i javni govor.

Predsednik svojim izjavama, stvara ne samo neprijateljski kontekst rešavanja kosovskog pitanja, nego i obračuna s oponentima.

Najpre, zbog toga što ovakvim izjavama Tomislav Nikolić sužava prostor za politički dogovor sa predstavnicima Kosova; drugo, zato što najavljuje prekid pregovora sa EU; treće, što Srbiju okreće ka Rusiji; četvrto, što time otvara prostor za radikalizaciju na unutrašnjoj sceni; peto, što time političke aktere tera da se na javnoj sceni repozicioniraju kao patriote i izdajnici; šesto, što time suspenduje unutrašnje reforme i Srbiju gura u ambis.

Helsinški odbor očekuje i trži od predsednika Republike da vodi računa o realnosti, kao i o ceni politike koju vodi.

Traži od njega odgovornost i odricanje od nacionalističkih mitova koji Srbiju vode u propast, zaključeno je u saopštenju Helsinškog odbora u Srbiji.

Sastanak je bi vrlo konstruktivan. Dogovorili smo se da se o svemu dogovaramo zajedno, rekao je patrijarh Irinej i poručio: "Ne smemo žrtvovati Kosovo zarad Evrope, jer ono nema cenu".

Stav Crkve je potpuno jasan i poznat, želimo da Srbija nastavi svoj evropski put i tu ima našu punu podršku, ali se ne smemo odreći kolevke srpstva, našeg naroda koji tamo živi, naših svetinja, rekao je patrijarh srpski Irinej.

Poverenik je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podneo povodom slučaja u kome je Infostan koristio zbirku ličnih podataka svojih korisnika da bi u račun za komunalne usluge uvrstio i nedugovani iznos za osiguranje stana.

Takav postupak predstavlja nedozvoljenu obradu podataka o ličnosti, odnosno obradu bez osnova u zakonu ili bez pristanka lica o čijim podacima se radi, što predstavlja prekršaj po čl. 57. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, navodi se u saopštenju.

Poverenik je prethodno, preko ovlašćenih lica, sproveo postupak nadzora u oba preduzeća i naložio otklanjanje nepravilnosti u obradi podataka o ličnosti. Oba preduzeća dobila su nalog da odmah obustave nedozvoljenu obradu podataka o ličnosti, a kompanija "Đenerali osiguranje" i nalog da uništi sve podatke koje je pribavila bez osnova.

Poverenik upozorava da nije reč o izolovanom primeru i da je praksa korišćenja zbirki podataka o ličnosti kojom, pored ostalih, raspolažu i javna komunalna preduzeća u svrhe za koje te zbirke nisu uspostavljene a bez pristanka građana o čijim podacima se radi, očigledno široko rasprostranjena.

U saopštenju se ističe da nije realno i racionalno da se zakonito postupanje sa podacima o ličnosti obezbeđuje samo akcijama i intervencijama poverenika.

U organima javnih komunalnih preduzeća su ljudi koje postavlja vlast, svejedno da li državna ili lokalna, i oni imaju nespornu obavezu i odgovornost da obezbeđuju da poslovanje tih preduzeća bude u skladu sa zakonima, uključujući naravno i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, navodi se u saopštenju poverenika.

foto: Aleksandar Levajković FoNet

Upitana da li će novi vlasnik smanjiti broj zaposlenih, Krdžić je rekla da je Maksim medija ugovorom obavezana da u naredne dve godine iz tehnoloških, organizacionih i ekonomskih razloga ne smanjuje broj zaposlenih.

Da li ćemo iz nekih drugih razloga predviđenih zakonom smanjivati broj zaposlenih to ćemo da vidimo u odnosu sa zaposlenima, rekla je Krdžić.

Govoreći o programu Studija B, Krdžić je navela da "neće biti drastičnih promena", da će ostati kultne emisije i da je namera da Studio B ostane servis građana Beograda.

Istovremeno, ukazujemo da je prosto neverovatno kako u pojedinim medijima pokušavaju da se nađu "dokazi" da je afera o kojoj zvanični dokumenti postoje iz marta 2014. godine kreirana u avgustu 2015.godine.

Pored odgovora na pitanja ko je prisluškivao predsednika DS Bojana Pajtića i po čijem nalogu, broj pitanja na koja bi trebalo da daju odgovor nadležne institucije, se svakog dana uvećava.

Institucije nisu uzele u obzir nijedan dokument koji smo prezentovali me?u mnoštvom dokumenata koji dokazuju da je Nikola Petrović? umešan u korupciju. Sve to dokazuje da je premijerov kum Nikola Petrović jači od države, a da je od njega jedino jači premijer.

Stoga nije isključeno da premijer izađe i kaže: "Ne dam kuma". To je u sličnim situacijama već imao običaj da kaže, zaključuje u saopštenju DS.

Hvala vašim roditeljima i nastavnicima što su imali dovoljno razumevanja da vas prepuste Beogradu i Srbiji potpuno mirni, zato što ste došli u zemlju i među ljude koji vole decu više od svega, i tuđu i svoju, i koji će o vama brinuti kao o svojoj deci, rekao je Nikolić.

Njegova supruga Dragica predsednica Odbora ove manifestacije poželela je učpesnicima da sa ovog skupa ponesu najlepše uspomene i da "čuvaju svoje beogradsko prijateljstvo kao najveću dragocenost, da ta prijateljstva neguju za ceo život, da upamte da su im vrata Beograda i srca Beograđana sad i zauvek širom otvorena".

Pre svega mislim da je užasno što neki političari u Prištni zastrašuju albanski narod sa ZSO. To što će Srbi imati kroz tu Zajednicu kroz više prava, ne znači da će bilo ko drugi imati manje prava, rekao je Đurić za RTS.

Dodao je da 120.000 Srba na Kosovu, što je jedna trećina nekadašnjeg broja srpskog stanovništva u toj pokrajini, treba da ima šansu da opstane, a da će ZSO "tu šansu da im pruži".

Đurić je istako da je za Beograd važno to što je ovih dana "iz usta najviših zvaničnika zaduženih za našu zemlju" rečeno da je 25. decembar rok za usvajanje statuta ZSO.

To je poruka za one koji sa manje želje pristupaju tom procesu, a ne nama. EU je garant tih sproazuma i mi smo potpuno spremni da radimo na sprovođenju onoga što je dogovoreno, rekao je Đurić

Braser je ocenila da se Evropa zbog migrantske krize nalazi pred ogromnim izazovom, dodajući da je uloga Srbije veoma važna, a odgovornost na srpskoj Vladi velika, navodi se u saopštenju.

Ona je istakla i potrebu za dobrom regionalnom saradnjom, naglasivši da je to u ovom trenutku posebno važno radi očuvanja stabilnosti celog regiona Zapadnog Balkana.

Stabilnost regiona znači stabilnost cele Evrope, izjavila je An Braser i pozitivno ocenila stav Vučića da je regionalna stabilnost preduslov ekonomskog razvoja.

Ona je, kako se navodi u saopštenju, pohvalila reforme koje sprovodi Vlada Srbije i čestitala premijeru Vučiću na borbi protiv korupcije.

Vučić je rekao da je kroz Srbiju u proteklih pet meseci prošlo skoro 200.000 migranata i da se Srbija odgovorno ponašala tokom krize.

"Mi smo se ponašali kao evropska zemlja koja je svoje obaveze ozbiljno shvatila", istakao je srpski premijer i zahvalio Savetu Evrope za brzu reakciju u svakoj krizi.

Posetu Strazburu Vučić nastavlja odvojenim susretima sa zamenicom generalnog sekretara Saveta Evrope Gabrijelom Bataini-Dragoni i predsednikom Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope Žan-Klodom Frekonom.

Tokom dana Vučić će se obratiti poslanicima Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.

Pritisak koji osećamo Vlada i Ministarstvo kulture je da imamo obavezu da završavamo poslove koje nisu uradili naši prethodnici. Međutim, ja taj pritisak smatram privilegijom jer možemo da postavimo neke nove osnove na kojim će naše institucije i društvo biti daleko uspešnije, izjavio je FoNetu Tasovac, tokom posete Hilandaru.

Kako je naglasio, to se tiče ne samo nastavka rekonstrukcije Hilandara, već i Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti, kaom i kompletnog sistema i zaštite i prezentacije kulturnog nasleđa.

U tom cilju se, predočio je on, mora unaprediti zakonski okvir i ukazao da se sad radi na čitavom setu zakona, a da je krovni Zakon o kulturi u skupštinskoj proceduri.

Paralelno s tim i same institucije moraju da pokažu veću inicijativu i koordinaciju, jer samo kroz sinergiju postići će se zajednički cilj - da kompletno kulturno blago bude dostupno što širem krugu, ne samo naših građana, već celom svetu i to ne samo kulturno nasleđe, već savremeno stvaralaštvo - kultura u najširem smislu, rekao je Tasovac.

U međuvremenu, od prošlog izveštaja došlo je do ekonomskog oporavka, a rast bi bio i veći da nije bilo suše, tako da osim poljoprivrede, ostale privredne grane beleže rast, rečeno je na prezentaciji izveštaja u Kancelariji Svetske banke u Beogradu, koja je sve svoje projekcije za naredne dve godine revidirala naviše.

Stopa nezaposlenosti opala je na 17,9 odsto, sa prošlogodišnjih 20,3 odsto, navedeno je u izveštaju.

Ekonomista Kancelarije SB u Beogradu Lazar Šestović naveo je da je izvoz iz Srbije veći za osam odsto nego prošle godine da rast izvoza beleži čitava priveda, naročito tekstilna duvanska i mašinska industrija.

On je ukazao da je pokazatelj oporavka i rast kreditne aktivnosti, pri čemu su od početka godine u stalnom porastu krediti privredi, i to neprivatnom sektoru.

U pogledu javnih finansija, Šestović je ocenio da j Srbija jedan od najboljih primera kako postići rezultate u javnoj potrošnji i u isto vreme smanjiti fiskalni deficit.

Fiskalni deficit je dvostruko manji, trenutna projekcija je četiri odsto BDP, a moguće je da će biti i niži, rekao je on.

Takođe, prema njegovim rečima, posle dugo vremena rasta, javni dug Srbije stagnira i država se polako razdužuje prema stranim kreditorima.

S druge strane, izjavio je Šestović, inflacija je na veoma niskom nivou.

Stopa inflacije je dva odsto, što je ispod zacrtanog cilja Narodne banke Srbije (NBS) od 2,5 do 5,5 odsto, i očekujemo da se ona vrati u ciljani okvir, istakao je on, uz prognoziranu inflaciju od oko 4 procenta iduće godine.

, U prognozama SB za iduće dve godine navodi se da su za Srbiju one revidirane na gore i da se u 2016. očekuje rast od 1,5 odsto, što je realno, a može se očekivati i rast profitabilnosti i kreditne aktivnosti.

Kada je reč o fiskalnom deficitu, SB u 2016. očekuje dalje smanjenje na oko 3,5 odsto BDP, a na 2,5 - 3 odsto u 2017. godine.

Direktor Kancelarije SB u Beogradu Toni Verheien rekao je da je niža stopa rasta BDP Srbije očekivana na početku fiskalne konsolidacije, ali da je Srbija ipak zabeležila rast, i to veći od očekivanog, s obzirom da je za ovu godinu bila projektovana recesija i pad BDP od 0,5 odsto.

Čukić je rekla da vlasti u Srbiji izlaze u susret željama privatnog investitora i da mu poklanjaju zemljište u centru grada.

Ona je istakla da će incijativa nastaviti da se bori protiv Beograda na vodi i da će građane o svojim aktivnostima obaveštavati putem društvenih mreža.

Čukić je navela da je to jedini način kako mogu da komunicraju s a građanima.

Dobrica Veselinović iz incijative pozvao je okupljene da mirno protestuju i ne nasedaju na provokacije.

Nezadovoljni građani su razvili transparent "Ne da(vi)mo Beograd" u Karađorđevoj ulici kod hotela Bristol, a policija je blokirala ulicu i saobraćaj u pravcu prema Kalemegdanu.

Luka Knežević iz incijative "Ne da(vi)mo Beograd", obraćajući se građanima sa kamiona u Karađorđevoj ulici, rekao je da su sila i bahatost oruđe onih koji se zalažu za Beograd na vodi i taj projekat predstavlja izdaju javnog interesa.

Kancelarija za saradnju sa medijima Nikolić i Merkel složili su se da Srbija nije načinila nijednu grešku u toj situaciji i izrazili zadovoljstvo što seodnosi između Srbije i Hrvatske ponovo normalizuju.

On je razgovarao i sa princom Albertom od Monaka, predsednikom Južne Afrike Džejkobom Zumom, predsednicom ČileaMišel Bašele, švedskom kraljicom Silvijom , predsednikom Vlade Švedske Stefanom Lofvenom i ministrom spoljnih poslova TunisaTajebom Bakušijem, novim specijalnim izaslanikom generalnogsekretara UN, Zahirom Taninom i drugim zvaničnicima.

Merkel je pozvala predsednika Srbije na večerašnji prijem koji organizuje Savezna Republika Nemačka, a zatim će predsednik Nikolić razgovarati sa predsednikom Egipta generalom Abdelom Fatahom al Sisijem, saopštila je Služba za saradnju s medijima Tomislava Nikolića.

Nikolić je otputovao u Njujork na zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

Imajući u vidu da se Zakonom o privremenom uređivanju načina isplata penzija suspenduje dosadašnji način obračuna penzija, koji je regulisan Zakonom o penzijskom iinvalidskom osiguranju, Ustavni sud je morao naložiti zakonodavcu da privremeni karakter smanjenja penzija mponišti, ili promeni odredbe Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, oceno je danas Državotvorni pokret Srbije.

Obrazloženje odluke Ustavnog suda, koje je iz pravnog okvira prešlo u političko tumačenje odluka Vlade Srbije i skupštinske većine, građane Srbije samo može podsetiti na davno prošla vremena, kada je bezakonje pravdano glasanjem u ćoravim kutijama. Ako je i od Ustavnog suda Srbije, previše je.

Han je uoči posete izjavio da je zahvalan Srbiji što se odnosi profesionalno i odlučno u postupanju sa izbegličkom krizom i što izbeglicama obezbeđuje pristojne uslove za život u skladu sa međunarodnim standardima.

EU je uz Srbiju u ovoj sveevropskoj krizi koja može da se reši jedino zajedničkim pristupom. Ove nedelje je najavljeno obezbeđivanje dodatnih 17 miliona evra kao podrška naporima Srbije i Bivše jugoslovenske republike Makedonije u rešavanju izbegličke krize, rekao je Han.

Han će se susresti sa premijerom Aleksandrom Vučićem, ministrom unutrašnjih poslova Nebojšom Stefanovićem, ministrom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandrom Vulinom i ministarkom zaduženom za evrointegracije Jadrankom Joksimović.

Takođe, Han će se sastati sa nevladinim organizacijama i posetiće centar za pomoć izbeglicama u Šidu.

Janković je precizirao da je pre te odluke bio još jednom u kontrolnoj poseti Vojnobezbednosnoj agenciji po pritužbi njenog bivšeg pripadnika.

"Prikupljajući podatke od značaja za njegov slučaj, saznao za neke okolnosti i postupke unutar VBA, protiv savesnih pripadnika VBA, koji su bili od velikog uticaja da donesem konačnu odluku da tražim razrešenje“, pojasnio je Janković svoju odluku.

Zaštitnik građana je priznao i da je „podsvesno svaki dan očekivao da ću u jednom momentu dobiti nove dopise ministra i direktora VBA sa rečima: izvinite, potkrala se greška, molimo zanemarite prethodni dopis, obaveštavamo vas da već sprovodimo, odnosno da ćemo sprovesti date preporuke i da se utvrđeni nedostaci u radu neće ponoviti...“

"Odgovori na preporuke koje su mi ministar Gašić i direktor Cvetković poslali bili su toliko samouvereni, anahroni i u suprotnosti sa stvarnošću da sam očekivao da će biti povučeni. Ali nisu“, rekao je Janković.

On je izrazio uverenje da će Vučić i Nikolić o njegovoj preporuci „odlučiti u najboljem interesu građana i demokratskih vrednosti na kojima je, prema Ustavu, sazdana naša država“.

Gostujući u Dnevniku RTS, Visković je rekao, komentarišući odluku Hrvatske da zatvori granični prelaz za teretni saobraćaj, da je hrvatska strana mogla uraditi nešto drugo ako je želela da protestuje ili pokaž nezadovoljstvo.

Prema njegovim rečima, Hrvatska u krajnjoj liniji ima pozitivnu razmenu, ima suficit u razmeni sa Srbijom i ukoliko se ne postigne sporazum između dva premijera i ukoliko ne dođe do konsenzusa o zajedničkom rešenju, onda se mogu očekivati sa naše strane kontramere koje će pogoditi i hrvatsku privredu.

To nije u interesu ni Srbije ni Hrvatske i šteta je što u ovom trenutku kada su odnosi poremećeni, jedan dodatni činilac sa strane na koga nismo računali, dalje kvari odnose, ocenio je Visković.

Kroz Srbiju je prošlo 170.000 izbeglica, pa Srbija nije primenjivala nikakve mere prema recimo, Makedoniji.

Mislim da smo u ovom trenutku, poslužiću se terminologijom iz kosovskog mita uz rizik da budem proglašen da sam patetičan - ali izabrali smo carsko nebesko za razliku od drugih zemalja koje čvrsto stoje na tome da biraju carstvo zemaljsko, rekao je Visković i napomenuo da je Srbija odlučila da igra jedan vrlo složen, ali častan proces u kojem nije lako.

Sa ekonomske strane gledano, ja sam preračunao, premijer je rakao da jedna izbeglica košta zemlju oko 70 evra, 170.000 izbeglica 12 miliona evra - to je veliki novac za svaku zemlji, pa i za Srbiju, rekao je Visković.

Prema njegovim rečima, obraz, čast i ono što su elementarne vrednosti jednog društva kao što je naše - solidarnost posebno sa onima koji su u nevolji, a izbeglice su to sigurno - nadilaze tu novčanu vrednost onoga što se radi.

Druge zemlje su verovatno kalkulisale sa tim koliko će ih to koštati i koliko može izazvati socijalnih neprijatnosti, smatra Visković.

Govoreći o tome što EU ne reaguje oštro na poteze koje su na granicama sa Srbijom preduzimale susedne Mađarska i Hrvatska, Visković kaže da je u EU to je način ponašanja, oni su izrekli određenu kritiku i ogradili su se od takvih postupaka.

Napomenuo je da su neke srednjoevropske zemlje pokazale nedostatak solidarnosti i podrške izbeglicama i da nije uobičajeno odlučiti preglasavanjem jer bi bilo loše za ugled tih zemljada da se u istoriji pominje kakav su nedostatak solidarnost pokazali u jednom teškom trenutku.