Pošalji prijatelju

Foto

19. 12. 2014

ODLOŽEN ROK OBEŠTEĆENJA

Direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić izjavio je danas da se spremaju izmene Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, donetog pre tri godine, a koje predviđaju i odlaganje roka za početak isplate obeštećenja i istakao da je cilj da država sve što može vrati u naturi.

Sekulić je novinarima, posle sastanka sa šefom delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Majklom Davenportom, izjavio da+ je Radna grupa, čiji je Agencija član, predložila odlaganje roka za isplatu obeštećenja, ali uz skraćenje roka.

Sve što radimo je da vratimo imovinu u naturi, mi to ne krijemo, već sve radimo javno da se ta imovina vrati, istakao je Sekulić.

Prema njegovim rečima, nacrt izemena zakona još nije stigao u proceduru vlade i treba sačekati da se vidi kako će proći.

Upitan da li novi zakon predviđa supstituciju imovine, on je rekao da će o toj mogućnosti odlučiti država.

Uz podatak da je potraživana imovina u Srbiji, procenjena na najmanje 36 milijardi evra, Sekulić je rekao da ne može sve biti predmet supstitucije, jer je dosta privatizovano, a deo i ne postoji.

On je rekao da treba iskoristiti sve mogućnosti da se vrati ono što se može, pa onda sagledati sledeći korak koji se može preduzeti u postupku restitucije.

Sekulić je naveo da će novi zakon omogućiti vraćanje komasiranog poljoprivrednog zemljišta, kao i vraćanje zgrada ambasada.

Prema podacima Agencije za restituciju, za dve godine koliko je trajao rok, podneto je ukupno 76.000 zahteva za restituciju, a do danas je Agencija donela 21.000 prvostepenih odluka.

Šef delegacije EU Majkl Davenport izjavio je novinarima u Agenciji za restituciju da je došlo do velikog napretka u primeni Zakona o vraćanju imovine, koji je stupio na snagu 6. oktobra 2011. i da je povećan broj slučajeva restitucije u Srbiji.

To je jedan bitan deo ostvarivanja osnovnih prava u Srbiji, rekao je Davenport i poručio da EU pažljivo prati napredak u toj oblasti.

I ubuduće ćemo pratiti implementaciju ovog zakona, dodao je on.

Prema podacima Agencije, do danas građanima Srbije je u naturalnom obliku vraćeno: 2.264 poslovnih prostora, 364 stana, 332 zgrade, milion kvadratnih metara neizgrađenog gradskog građevinskog zemljišta, 1.834 hektara šuma i 2.250 hektara poljoprivrednog zemljišta.

novinarka Andrijana Milaćević (FoNet), foto Nenad Đorđević (FoNet)

Nema komentara.