POGLAVLJE PRVO-KUĆNI RED

Ne znam, kao i većina drugih građana, koja sve poglavlja treba da budu otvorena ili zatvorena, kao što mi nije poznat njihov sadržaj, ali sam siguran da izostaje jedno koje je za pridruženje Evropi od najvećeg značaja. Reč je o poglavlju koje bi se, zbirnim imenom, moglo nazvati - kućni red.

Zbog toga što je neophodno da - pre nego što postanemo građani Evrope - zaslužimo zvanje grđana u sopstvenoj zemlji. To je povod da se prisetimo nepostojećih ili u većini odbačenih pravila ponašanja koja su - uramljena u ulazima kuća - "propisivala" kućni red. U njima su pobrojana jednostavna uputstva koja su pre svega imala za cilj da zaštite stanare od uznemiravanja i nepristojnog ponašanja: od buke u noćnim i ranim popodnevnim časovima, obavljanja radova u nedoba, slušanja preglasne muzike, pretovarivanja lifta, ostavljanja kesa sa đubretom ispred vrata, pljuvanja po stepeništu, nepočišćenog izmeta kućnih ljubimaca ili bilo čega drugog nepriličnog i neprihvatljivog.

Iako "kućni red" nisu svi podjednako poštovali, znalo se šta je dozvoljeno, ili makar pristojno, a šta nije. Postojala su pravila koja nisu uređivala samo odnose stanara, već su bila i obrazac ponašanja takođe u školi, i na ulici.

Šta je od tih pravila koja su koliko toliko uređivala zajednički život preostalo? Ništa! Da li su zamenjena nekim boljim? Nisu! "Kućni red"- i u širem smislu takođe red van kuće - zamenili su nered i samovolja.

Decenijama se, u ime tobožnje viših političkih ciljeva, zanemaruju ustanove i institucije bez kojih se ne može zamisliti zdravo i uređeno društvo. Najpre porodica, koja je negovala "domaće vaspitanje",zbog rasprostranjene bede uveliko je razorena. Škole koje su, zbog ponižavajuće niskih prinadležnosti nastavnika, gotovo u potpunosti zapostavile pedagošku misiju (iako se ni obrazovnom ne mogu pohvaliti).

Za urušavanje ionako krhke građanske tradicije odgovorni su u prvom redu mediji i političari.

Mediji godinama stvaraju lažne uzore, poručujući mladim ljudima da je u životu jedino važno da se za njih zna i da su bogati. Mediji su odgovorni za uvođenje prostačkog jezika koga se ne klone ni poslanici koji, po definiciji, važe za političku elitu. Posvećenost grandioznoj - još samo hipotetičkoj - projekciji "evropskog građanina" očito ih odvraća od "nevažnih" poslova , te se tako pridružuju vlastima u previđanju jednostavne činjenice da, pre nego što postanemo "građani Evrope", moramo biti građani u svojoj zemlji. Nikakva nam druga otvorena ili samo odškrinuta poglavlja neće pomoći ako to prvo i najvažnije sami ne savladamo.

novinar Dušan Miklja

Nema komentara.